/Фамилија оклопних возила Stryker

Фамилија оклопних возила Stryker

Генерал Ерик Шинсеки је октобра 1999. приказао нацрт плана трансформације америчке копнене војске чија би реализација омогућила адаптацију америчке копнене војске на услове након завршетка Хладног рата. План, назван „Objective Force“, предвиђао је копнену војску са усвојеном флексибилном доктрином која би омогућила брзо размештање снага, са опремом прилагођеном за различите операције.

Прва фаза плана је захтевала увођење „привременог оклопног возила“ (Interim Armored Vehicle) које би попунило празнину између тешких и борбено вредних, али не тако лако разместивих возила (као што је M2 Bradley), и лако разместивих, али лако наоружаних и оклопом заштићених возила (као што је Humvee). Компанија General Dynamics-General Motors Defence Canada је понудила верзију канадског оклопног возила LAV III, који је одмах прихваћен. Новембра 2000. године је потписан уговор о производњи и испоруци 2131 комада возила Stryker, свих верзија, којим би се наоружало шест бригадних борбених тимова, чије је једна од главних одлика способност брзог размештаја. Крајем фебруара 2002. године, копнена војска ОС САД је и формално преименовала „привремено оклопно возило“ у Stryker. Придев „привремен“ у називу оклопног возила потицао је од тога што је ово возило требало бити привремено решење док се не добију оклопна возила из прогрма „Future Combat Systems“. Meђутим, како је програм FCS угашен, „привремено“ возило је прихваћено као трајно решење.

Сама конструкција возила је заснована на лаком оклопном возилу LAV III, које је пак пројектовано на бази швацарског оклопног возила MOWAG Piranha III. Stryker се израђује у неколико верзија, са заједичким мотором, трансмисијом, хидрауличним системом, точковима, диференцијалима…

Возило је погоњено дизел мотором Caterpillar, који је уобичајен код америчких возила, чиме је елиминисана додатна обука за техничко особље које се бави одржавањем возила. Тренутно се, због мишљења да ће мотор брзо застарити, врши замена модернијим мотором Caterpillar C7 и трансмисијом Allison 3200SP. Пнеуматски и хидраулични систем се користи за покретање готово свих подсистема возила; тако је нпр. за пребацивање погона возила између 8х4 и 8х8 употребљен пнеуматски систем.

Подршка рачунарима омогућује потпуни преглед ситуације, смањивши тако опасност од пријатељске ватре. Свако возило може пратити возила сопствених снага, али и откривена возила непријатеља. Возач и командир возила, који је уједно и нишанџија, имају перископе, као и термалну камеру. Употребом термалне камере се откривају циљеви на даљинама до 2400 м, док индивидуални уређаји за ноћнo осматрање војника пешадије имају домет од свега 100 м. Ова способност возила омогућује да се војници из возила упозоре на опасност на коју наилазе а које нису свесни. Командир возила има преглед ситуације у кругу од 360°, док возач има видно поље нешто веће од 90°. Унутар возила је смештен и модул за обуку чланова посаде путем рачунара, тако да се из самог возила може реализовати обука посаде.

Оклопно тело возила је израђено од ојачаног челика, који пружа основни ниво заштите посаде (од пројектила калибра до 14,5 mm са чела, односно возила у целости од стрељачке муниције калибра 7,62 mm). Додатно, возило се може опремити керамичким оклопом чиме је возило у целини заштићено од погодака пројектила калибра 14,5 mm. Поред додатног керамичког оклопа, развијени су и опцинални комплети оклопне заштите. Ови комплети обухватају решеткасти оклоп, као и реактивни оклоп (SRAT) и они пружају заштиту од дејства кумулативних пројектила. Као заштита од импровизованих експлозивних направа уграђује се комплет за заштиту трупа (hull protection kit – HPK) и комплет за заштиту ходног дела возила.

Са изузетком неких специјализованих верзија возила, примарно наоружање је даљински управљива оружна станица Protector M151 наоружана митраљезом калибра 12,7 mm М2, митраљезом калибра 7,62 mm М240 или аутоматским бацачем граната Мк-19 калибра 40 mm. У плану је повећање ватрене моћи основне верзије возила уградњом аутоматског топа калибра 30 mm.

Један од кључних циљева, одређених планом трансформације копнене војске ОС САД била је способност размештања бригаде на било којој локацији у свету за 96 часова, дивизије за 120 часова, а пет дивизије за 30 дана. Захтеви за покретљивошћу возила на оперативном нивоу односили су се на то да се захтевало да се возило може транспортовати транспортним авионима типа C-130 Hercules. У јесен 2015. године тестирана је могућност превожења возила транспортним авионом Airbus A400M Atlas.

На тактичком нивоу, Страјкер се може прилагодити кретању по различитим подлогама путем подешавања притиска у гумама. Систем упозорава возача уколико се креће брже него што стање притиска у гумама дозвољава.

Модуларна шасија возила пружа могућност једноставног пројектовања великог броја верзија возила:

М1126: верзија оклопног транспортера, превози девет војника уз још два члана посаде и може подржати ватром искрцану пешадију. Масе је 19 тона, може бити наоружан митраљезом калибра 12,7 мм, аутоматским бацачем граната калибра 40 мм или митраљезом калибра 7,62 мм. Постоји подверзија извиђачког возила, ознаке М1126 DVH-Scout, опремљена системом LRAS (Long Range Advance Scout) и двоструким заштитним подом.
М1127: извиђачко возило, користи се у сквадронима и батаљонима за прикупљање обавештајних података на бојишту и њихов пренос у реалном времену.
М1128 MGS: верзија самоходног артиљеријског система, наоружана лаком верзијом тенковског топа калибра 105 мм, какав је коришћен на тенковима М1 Абрамс и М60 Патон. Намењен је за директну ватрену подршку пешадије, уништавање стационарних и покретних циљева, како би повећао могућност преживљавања борбеног тима на бојишту.
М1129 MC: верзија наоружана минобацачем Soltam, калибра 120 мм, намењена за пружањае индиректне ватрене подршке пешадије на бојишту. Употребом паметне муниције обезбеђено је прецизно дејство по тачкастим циљевима.
М1130: верзија командног возила, намењена да обезбеди командантима везу и податке како би анализирали и припремили информације за борбене мисије; може да ради и током транспорта авионом. Команду бригаде следују три оваква возила, два команду батаљона и два пешадијску чету.
М1131: возило у систему ватрене подршке, налази се у саставу маневарских чета и пружа 4 сигурне радио везе, са могућношћу аутомаског прослеђивања података о циљевима артиљеријским јединицама.
М1132: инжињеријско возило, намењено за обезбеђивање покретљивости соспствених и умањење покретљивости снага непријатеља.
М1133: возило за медицинску евакуацију рањеника са бојишта.
М1134: противоклопна верзија возила, наоружана противоклопним ракетама TOW, намењена за ојачање пешадијских јединица у бригадном борбеном тиму.
М1135: верзија возила за РХБ извиђање

TT карактеристике

Маса 16,47 t
Дужина 6,95 m
Ширина 2,72 m
Висина 2,64 m
Посада два члана
Могућност превожења до 9 војника
Оклопна заштита заштита од пројектила до 14,5 mm
Наоружање зависно од верзије
Погон Caterpillar C7, снаге 350 KS
Радијус 500 km
Брзина кретања 97 km/h