/Беспилотна летелица – хеликоптер A160 Hummingbird

Беспилотна летелица – хеликоптер A160 Hummingbird

Беспилотна летелица – хеликоптер A160 Hummingbird намењена је извршавању задатака прикупљања обавештајних података, прикупљање података о циљевима, прецизног снабдевања а може се користити и као ретранслатор телекомуникација. Летелица може летели брзином од 260 км/ч на максималној висини лета од 9150 метара, или да лебди на висини од 4570 м у трајању до 20 часова.

Први лет летелице, опремљене мотором Pratt & Whitney PW207D снаге 426.7kW забележен је јуна 2007. године; ранији модели летелице су били погоњени шестоцилиндричним бензинским мотором.

Развој летелице је започет 1998. године када је компанија DARPA добила задатак да пројектује и изради хеликоптер са стелт карактеристикама, велике издржљивости, способне да има аутономију од 30 до 48 часова, плафон лета од 16750 метара, долет до 5500 км, које су представљали двоструко веће вредности него што су постизале тадашње беспилотне летелице. Први прототип је полетео децембра 2001. године.

За потребе извршавања наменских задатака, за ову летелицу су пројектовани и израђени комплети сензора, међу којима се налази и радарски систем FORESTER.

Сама летелица има четворокраки главни и двокраки репни ротор. Сама конструкција ротора је нова; краци елисе су израђени од карбон-фибера и већег су пречника. Брзина окретаја ротора се може умањити на више од половине свог максиимума, што доприноси повећању ефикасности коришћења погонског горива приликом лета на режимима мале брзине и смањеног оптерећења летелице. Мала брзина окретаја доприноси и слабијем акустичком одразу летелице.

Труп летелице је израђен такође од карбонских влакана, а облик трупа обезбеђује нижу радарску и визуелну уочљивост летелице. Летелица је опремљена увлачивим стајним трапом, као и увлачивим репним стабилизатором.

Димензије стајног трапа летелице обезбеђују клиренс од 0,84 м под трупом, који је уједно и ограничење за димензије подвесног терета. У носу летелице се налази велико спремиште за опрему потребну за извршење задатка, док се купола са сензорима уграђује испод носне секције трупа летелице.

У опрему летелице спадају дневна, ноћна и ИЦ оптоелектронска средства, радар и ласерски даљиномер. Поред тога, могу се уградити и средства за електронско ратовање, средства сателитских комуникација и различити приморедајници.

Хеликоптер лети аутономно. Систем управљања летелицом је развијен у компанији Frontier Systems. Летелица располаже ГПС системом и управљање летом се врши помоћу контролних тачака.